Pisma

ZAŠAO NEKI MOMAK U ŠUMU STRIBOROVU, A NIJE ZNAO DA JE ONO ŠUMA ZAČARANA I DA SE U NJOJ SVAKOJAKA ČUDA ZBIVAJU... MORALA JE PAK TA ŠUMA OSTATI ZAČARANA, DOKLEGOD U NJU NE STUPI ONAJ KOJEMU JE MILIJA NJEGOVA NEVOLJA, NEGO SVA SREĆA OVOGA SVIJETA...

09.08.2010.

Beskonačna traka

 

 

KAO HIROŠIMA

 

Ista je. Ustvari, nježnija je. Profinjenija je. Plače. Nisam je nikad prije vidjela da plače. Plače ona, plačem ja. Ja, ustvari, puno manje. Više onako, konkretno plačem. Ustvari, Ona se razbacala, na svaku temu plače. Dobro, ne baš na svaku, na svaku drugu. Ja sam plakala na dvije započete priče. Ustvari, plakala sam kad smo završili s tim pričama. Jedna je bila vezana za smrt. Druga je bila vezana za.... moguću samosmrt bića koje je...

Pa dobro, i jeste se svašta izdešavalo. Ovo radi čega sam ja plakala ima smisla. Ona je plakala kad me je vidjela. I kad se sjetila nekih uspomena. I kad sam ja plakala, plakala je ona. A kad je ona plakala, ja nisam mogla. Ustvari, nisam se mogla baš toliko uživjet. Pred njom. Isfolirala sam je da to radi čega ona plače uopšte nije razlog za plakanje. A onda sam otišla kući i isplakala se.

 

 

Pisma
<< 08/2010 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031